Šta se dešava kad koža prestane da nas štiti?

U prethodnom tekstu smo saznali da je koža od velikog značaja za naše zdravlje. Da ponovimo u najkraćem. Koža nas štiti od uticaja štetnih agenasa iz spoljašnje sredine. Od mehaničkih povreda, od UV zraka, i svega što bi moglo da naruši naše zdravlje. Isto tako, koža nas štiti i u drugom pravcu. Zahvaljujući njoj je onemogućen gubitak vode i ostalih korisnih supstanci iz našeg tela.

Međutim, koža će vršiti ovu zaštitnu, odnosno, barijernu funkciju, samo ukoliko su očuvani njeno zdravlje i integritet. Ukoliko to nije slučaj, narušena barijerna funkcija učiniće kožu osetljivom i podložnom različitim bakterijskim, virusnim, gljivičnim i imunološkim oboljenjima.

Zbog čega dolazi do narušavanja barijerne funkcije kože, odnosno, na koji način koža postaje preterano osetljiva na uobičajene agense iz spoljašnje sredine, veoma je opširna tema. Uglavnom, smatra se da na integritet barijerne funkcije kože utiče mutacija određenih proteina koji se nalaze na ćelijskom nivou. Zbog tih mutacija dolazi do diskontinuiteta u formiranju hidrolipidnog sloja na površini kože. Šta se dešava dalje, možete da pretpostavite. Koža postaje suva, i istovremeno veoma ranjiva na spoljne agense.

Spoljašnjim uticajima se takođe oštećuje hidrolipidni film na površini kože. Recimo, nepravilnom negom ili upotrebom neadekvatnih sredstava za pranje kože. Sapune bi, na primer, trebalo izbegavati, zato što veoma isušuju kožu, i uopšte, mogu da budu ozbiljni iritansi. Isto tako nepovoljno na integritet hidrolipidnog filma mogu da deluju deterdženti i druga hemijska sredstva sa kojima se svakodnevno susrećemo. Sezonske i klimatske promene isto tako. Sredstva za tretman različitih kožnih oboljenja koja u sebi sadrže kortikosteroide takođe mogu da naruše kontinuitet i funkcionalnost hidrolipidnog sloja.

Sve u svemu, ako je barijerna funkcija kože narušena, čemu da se nadamo? Ukratko, problemima. Psorijazi, ekcemima, različitim formama dermatitisa, i svakako suvoj, veoma suvoj koži.

Da ukratko pomenemo samo ekcem, koji je, u stvari, jedan izraziti dermatitis. Prevedeno sa jezika medicine, to bi značilo, jedna izrazita upala kože.

Dakle, ekcem je preterana imunološka reakcija kože na uobičajene alergene iz spoljašnje sredine. Ispoljava se kao upalni proces, koji prate simptomi crvenila, svraba i isušenosti kože.

Razlikujemo dva glavna tipa ekcema: atopijski i kontaktni. Atopijski ekcem ili dermatitis predstavlja prekomernu reakciju na alergene spoljašnje sredine, poput prašine, grinja ili alergije na prehrambene proizvode. Kontaktni ekcem ili dermatitis se javlja usled kontakta sa supstancama na koje postoji preosetljivost, kao što su različite vrste metala, aditivi, deterdženti, sapuni i uopšte kozmetička sredstva, pa čak i biljke.

Ovo je bilo sasvim kratko o ekcemima. Pisaćemo više neki drugi put. Ali ono što je najvažnije, postoji način da se ovi kožni problemi uspešno reše. Potrebno je samo izabrati proizvode koji će to učiniti efikasno i bezbedno.

Baš o tome, o izboru proizvoda protiv ekcema i dermatitisa, čitajte u narednom tekstu.

Priredila:
Dr Danica Petrović
PRIMEDERMA tim

Tekst možete preuzeti i objaviti u integralnom obliku, ali uz korektno navođenje izvora
i nakon što dobijete našu saglasnost: office@primederma.rs

Barijerna funkcija kože: prva linija odbrane našeg zdravlja

Koža kao najveći organ ljudskog tela, pored mnogobrojnih funkcija ostvaruje i zaštitnu, odnosno, barijernu funkciju. U najkraćem, pored toga što štiti telo od mehaničkih povreda, koža sprečava uticaj i prodor štetnih agenasa iz spoljašnje sredine, a istovremeno sprečava gubitak vode i ostalih korisnih supstanci iz ljudskog tela.

Koža pruža otpor uticaju mehaničkih sila na njenu površinu zahvaljujući elastičnim i kolagenim vlaknima, kao i sadržaju vode u potkožnom tkivu. U skladu sa tim, na mestima veće izloženosti kože mehaničkim uticajima, kao što su dlanovi i tabani, koža je izgrađena od debljeg rožastog sloja, čime je povećan nivo zaštite od mehaničkih oštećenja.

Sprečavanje uticaja i prodora štetnih štetnih agenasa i mikroorganizama iz spoljašnje sredine ostvaruje na dva načina.

Prvi način odvija se na ćelijskom nivou, i to formiranjem barijere na nivou epidermalnih lipida. Epidermalni lipidi se nalaze u strukturi najpovršnijeg sloja kože epiderma, između ćelija korneocita. Zbog toga se često dovode u vezu sa modelom „cigla-malter“ gde su cigle hidrofilni, bezjedarni korneociti, a malter hidrofobni matriks bogat lipidima.

Drugi način na koji koža ostvaruje barijernu funkciju je obrazovanje hidrolipidnog filma na površini kože. Hidrolipidni film predstavlja loj iz lojnih žlezda emulgovan znojem koji fizički sprečava gubitak vlage iz kože i prodor štetnih agenasa i mikroorganizama iz spoljašnje sredine.

Zdrava koža, dakle, sprečava gubitak vode iz organizma, zbog toga što se na površini kože nalazi nepropusni sloj keratina, keratinociti i ekstracelularni lipidi, koji onemogućavaju prolazak vode iz organizma u spoljnu sredinu.

Istovremeno, barijera na površini kože ostvaruje baktericidno i fungicidno dejstvo na mikroorganizme sa kojima svakodnevno dolazimo u kontakt. U tom celokupnom procesu kiselost kože koja se izražava u pH vrednostima ima odlučujuću važnost. Na pH vrednost kože utiču slobodne masne kiseline, i upravo one nastaju kao produkti aktivnosti lojnih i znojnih žlezda. Ukoliko se poremeti pH vrednost kože, i na primer, pH indeks, odnosno alkalitet kože poraste, smanjuje se odbrambena sposobnost kože zbog toga što se u alkalnoj sredini lakše razvijaju bakterije i različiti oblici bakterijskih infekcija.

Pomenimo na kraju i nekoliko zaštitnih funkcija kože koje su lako uočljive. Na primer, reakcija kože za vreme izlaganja sunčevim zracima. Ukoliko je koža predugo izložena UV zracima povećava se nivo melanina u bazalnom sloju, i  koža postaje deblja i pigmentisana kako bi se zaštitila. Isto tako, kada je koža izložena određenim mehaničkim pritiscima, rožnati sloj postaje deblji, toliko da se mogu pojaviti i žuljevi na mestima pritiska.

Sve ove zaštitine funkcije koža će obavljati savesno ukoliko su očuvani njeno zdravlje i integritet. Međutim, ukoliko to nije slučaj, narušena barijerna funkcija učiniće kožu osetljivom i podložnom različitim bakterijskim, virusnim, gljivičnim i imunološkim oboljenjima. Ekcemi i druge forme dermatitisa su samo neka od tih oboljenja.

O rizicima i komplikacijma narušene barijerne funkcije kože biće reči u narednim tekstovima.

Priredila:
Dr Danica Petrović
PRIMEDERMA tim

Tekst možete preuzeti i objaviti u integralnom obliku, ali uz korektno navođenje izvora i
nakon što dobijete našu saglasnost: office@primederma.rs

Njeno veličanstvo KOŽA: šta se nalazi spod površine?

Koža je najveći organ čovekovog tela. Ukupna površina kože kod odrasle osobe iznosi između 1,5 i 2 m². Debljina kože se razlikuje u odnosu na delove tela. Najdeblja je na dlanovima, tabanima i leđima, a najtanja na očnim kapcima. Težina kože čini oko 16 odsto ukupne telesne težine. Kao što se može pretpostaviti, koža je veoma kompleksne strukture i ima veliki broj značajnih funkcija. Idemo sada ispod površine, da vidimo kako koža izgleda iznutra.

Koža se, u stvari, sastoji iz tri sloja, koji su u bliskom međusobnom kontaktu. To su: epidermis, dermis i hipodermis.

Epidermis je površinski i jedini sloj kože koji se vidi. Njegova osnovna uloga je zaštitna, jer predstavlja istinsku barijeru između unutrašnjosti tela i spoljašnje sredine. U stvari, ovu barijeru formira takozvana bazalna membrana, i ona se nalazi između epidermisa i dermisa, nešto dubljeg sloja kože. Ovaj sloj kože se može podeliti na više podslojeva, u zavisnosti od toga kakve se ćelije pretežno nalaze na određenoj visini sloja.

Dermis je srednji sloj kože čije su glavne strukturalne komponente kolagen i elastin, odnosno, vezivna tkiva koja daju snagu, čvrstinu, ali i fleksibilnost koži. U ovom sloju se takođe nalaze i folikuli dlaka, lojne i znojne žlezde, a kroz njega prolaze krvni sudovi i nervi koji vaskularizuju i inervišu kožu. U ovom sloju su smešteni receptori za dodir, bol, hladnoću i toplotu. Isto kao i epiderm, i ovaj sloj kože se može dalje deliti na podslojeve.

Hipodermis je najdublji unutrašnji sloj naše kože, koji je sastavljen pretežno od masnog tkiva. Ovaj deo kože je toplotni izolator, odnosno veliki depo energetskog materijala. Štaviše, glavna uloga hipodermisa je u stvari skladištenje energetskih rezervi koje su našem organizmu neophodne za normalno funkcionisanje. Isto tako, hipodermis povezuje kožu sa strukturama za pokretanje, mišićima i kostima, koji se nalaze ispod površine kože.Naposletku, ovaj sloj kože je zadužen i za amortizaciju mehaničkih šokova, kako bi se u razumnoj meri smanjila mogućnost povrede tela.

Zahvaljujući složenoj građi (krvni sudovi, lojne i znojne žlezde, nervi), koža je povezana sa funkcijama celog organizma. Zato se različiti poremećaji unutar organizma mogu odraziti i kao specifične promene na koži. Ne kaže se bez razloga da je koža ogledalo zdravlja. Samo neke od mogućih problema kože su crvenilo, plihovi, suva i ispucala koža, hiperpigmentacije, zaključno sa nešto kompleksnijim procesima, kao što su ekcemi i druge forme dermatitisa.

Najvažnije promene i nesavršenosti kože razmotrićemo u narednim tekstovima, a u sledećoj objavi pročitajte nešto više o osnovnim funkcijama kože.

Priredila:
Dr Danica Petrović
PRIMEDERMA tim

Tekst možete preuzeti i objaviti u integralnom obliku, ali uz korektno navođenje izvora
i nakon što dobijete našu saglasnost: office@primederma.rs

Čudesne funkcije kože! Koliko u stvari znamo o tome?

Kao što smo već rekli, koža je najveći organ ljudskog tela. Rekli smo i to da ovaj organ ima veoma kompleksnu strukturu, i u skladu sa tim veliki broj značajnih funkcija za ukupno funkcionisanje našeg organizma. Štaviše, na osnovu mnogobrojnih funkcija koje obavlja, koža spada u najvažnije organe čovečijeg tela. Za obavljanje svih tih funkcija, najbitnije je sačuvati njen integritet i zdravlje.

Otuda, ukoliko je koža zdrava ona deluje poput zaštitne barijere između spoljnjeg sveta i unutrašnjosti tela, i zbog toga sa pravom kažemo da je koža naš najbolji čuvar i najvažnija odbrana.

Dakle, koža nas štiti od mehaničkih, fizičkih i hemijskih uticaja iz spoljašnje sredine. Ovoj funkciji kože koja je ujedno i najizrazitija biće reči u narednom tekstu. I zbog toga je na ovom mestu samo pominjemo bez šireg objašnjenja.

Pored ove kompleksne funkcije, koža za nas obavlja i čitav niz drugih važnih zadataka.

Koža vrši i termoregulatornu funciju. U uslovima pregrejanosti tela, koža proizvodi znoj da bi se telo ohladilo, i obrnuto, u uslovima niske spoljašnje temperature dolazi do smanjenja protoka krvi u strukturama kože, čime se praktično sprečava smrzavanje tela. To nikako ne znači da se nećemo zalediti na jakom mrazu, ali koža veoma smanjuje ekstremnu ranjivost tela na niže temperature vazduha.

Koža je i čulni organ. Nervni završeci-receptori, koji se nalaze u koži, čine je osetljivom na pritisak, vibracije, dodir, bol i spoljnu temperaturu.

Koža je sposobna da se obnavlja. I to fantastičnom brzinom. Ovaj proces se odvija svakodnevno, a izrazito u slučaju mehaničkih povreda. Oštećenja površnog dela kože, do ranije pomenute bazalne membrane, obnavljaju se u potpunosti. Ukoliko je došlo do dubljeg oštećenja, ispod nivoa bazalne membrane, obnavljanje kože nije moguće u potpunosti, već dolazi do stvaranja ožiljaka.

Koža predstavlja i depo energije u organizmu čoveka. Masne naslage u hipodermisu, najdubljem sloju kože, služe kao važno energetsko skladište. Ukoliko je potrebno, ove hranljive materije ulaze u sistem krvnih sudova i dopremaju se na željeno mesto.

U literaturi se pominje još jedna važna funkcija kože, koja samo na prvi pogled nije medicinske prirode. To je njena estetska, odnosno psihološka funkcija. Opravdano se smatra da je koža najvidljiviji pokazatelj zdravlja organizma. Istovremeno, stanje kože zaista utiče na to kako mislimo o sebi i kako nas drugi vide. Izgled kože može da utiče i na našu funkcionalnost, a često i samopouzdanje. Ovo je, nažalost, veoma česta pojava kod komplikovanijih slučajeva aknozne kože, ili u slučajevima pojave ekcema i drugih formi dermatitisa sa ozbiljnijom kliničkom slikom.

Kako smo i najavili, u narednom tekstu saznajte više o zaštitnoj, odnosno, barijernoj funkciji kože.

Priredila:
Dr Danica Petrović
PRIMEDERMA tim

Tekst možete preuzeti i objaviti u integralnom obliku, ali uz korektno navođenje izvora i
nakon što dobijete našu saglasnost: office@primederma.rs

NAŠE LOKACIJE

PRIMED BIO-APOTEKA I
Vojvode Stepe 120
T: 011-391-24-31

PRIMED BIO-APOTEKA II
TC Piramida, Jurija Gagarina 151g, lokal 2
T: 011-31-87-017

PRIMED BIO-APOTEKA III
TC Milenijum, Knez Mihajlova 21a, lokal 52
T: 011-32-88-948

PRIMED BIO-APOTEKA IV
Bulevar Zorana Đinđića 83, lokal 4/3,
T: 011-3122-979

TELEFONSKO NARUČIVANJE

Srbija:
+381 11 715 12 65

BIH:
+38765496582

Hrvatska:
+38598529109

Makedonija:
+38971566898

Crna Gora:
+38268703003

PRATITE NAS

Facebook
Instagram
Youtube

Privacy Settings
We use cookies to enhance your experience while using our website. If you are using our Services via a browser you can restrict, block or remove cookies through your web browser settings. We also use content and scripts from third parties that may use tracking technologies. You can selectively provide your consent below to allow such third party embeds. For complete information about the cookies we use, data we collect and how we process them, please check our Privacy Policy
Youtube
Consent to display content from Youtube
Vimeo
Consent to display content from Vimeo
Google Maps
Consent to display content from Google