Primena kortikosteroida u lečenju ekcema: prednosti i rizici

Ekcem i druge forme dermatitisa su najčešće hronična inflamatorna stanja kože, sa povremenim javljanjem karakterističnih simptoma, kao što su crvenilo, svrab, prisustvo suve, ogrubele i ispucale kože.

Lek za ekcem još uvek nije otkriven, ali postoji veliki broj preparata čija upotreba dovodi do ublažavanja ili povlačenja aktivnih promena i dugoročno utiče na poboljšanje kvaliteta svakodnevnog života osoba koje imaju ekcem.

Konvencionalni pristup tretmanu ekcema i drugih dermatitisa podrazumeva upotrebu topikalnih kortikosteroida, samostalno ili u kombinaciji sa nekim drugim grupama lekova (antibiotici, antimikotici i sl).

Kortikosteroidi su hormoni nadbubrežne žlezde koji imaju niz veoma značajnih funkcija u organizmu, a njihovo izraženo protivupalno dejstvo učinilo ih je prvim izborom u tretmanu različitih zapaljenskih procesa na koži. U tretmanu ekcema, kortikosteroidni preparati se mogu primenjivati topikalno, na površinu kože, a u slučaju veoma izražene kliničke slike, može biti potrebna i sistemska primena kortikosteroida.

Bilo u obliku masti, kreme ili losiona, kortikosteroidi za topikalnu primenu vrlo brzo ispoljavaju pozitivno dejstvo na smirivanje zapaljenske reakcije. To je možda i njihova najznačajnija prednost pri donošenju odluke o izboru preparata za smirivanje aktivnih kožnih promena kod ekcema i drugih dermatitisa.

Kada se koriste u kratkom vremenskom periodu i prema preporuci nadležnog lekara, topikalni kortikosteroidni preparati su uglavnom bezbedni za upotrebu, bez značajnijih neželjenih efekata.

Kako se produžava dužina primene kortikosteroida, tako se povećava i mogućnost ispoljavanja nekih od neželjenih efekata. Neželjena dejstva dugotrajne upotrebe kortikosteroida mogu se ispoljiti lokalno, na delu kože koji je tretiran, ili sistemski, ukoliko dođe do apsorpcije kortikosteroida kroz kožu, ili u toku sistemske primene kortikosteroida. Apsorpcija kroz kožu povećava se proporcionalno sa povećanjem površine koja se tretira. To je posebno važno kada se radi o upotrebi topikalnih kortikosteroida kod dece, jer je kod dece veći odnos površine kože prema telesnoj masi.

Od lokalnih neželjenih reakcija, najčešće se javljaju istanjenje i atrofija kože, kao i pojava strija. Dugotrajna primena topikalnih kortikosteroida može pogoršati kožu sa ekcemom, aknama, rozaceom, a dovodi se u vezu i sa nastankom perioralnog dermatitisa. Takođe, može doći do poremećaja pigmentacije kože i proširenja sitnih krvnih sudova (telangiektazije). Opisuje se i povećanje kosmatosti na mestu nanošenja topikalnih kortikosteroida.

Sistemska neželjena dejstva su ređa, ali se mogu javiti u slučaju duge, nekontrolisane primene potentnih kortikosteroida, posebno kada se kortikosteroidi primenjuju oralno. Najznačajnija je „adrenalna supresija“, odnosno poremećaj normalnog stvaranja kortikosteroidnih hormona od strane kore nadbubrežne žlezde. Dugotrajna sistemska primena kortikosteroida povećava rizik od nastanka insulinske rezistencije, poremećaja nivoa krvnog pritiska, osteoporoze, kao i gojaznosti. Kako kortikosteroidi imaju izraženo dejstvo na smanjenje imunološkog odgovora, postoji i povećan rizik za nastanak različitih infekcija.

Dakle, kortikosteroidi mogu biti veoma dragoceni lekovi u tretmanu ekcema i dermatitisa. Međutim, zbog potencijalnih veoma ozbiljnih neželjenih dejstava, obavezna je primena pod nadzorom lekara, i u najkraćem vremenskom perodu koji je neophodan za postizanje željenih efekata.

Priredila:
Dr Danica Petrović

PRIMEDERMA tim