U prethodnom tekstu smo saznali da je koža od velikog značaja za naše zdravlje. Da ponovimo u najkraćem. Koža nas štiti od uticaja štetnih agenasa iz spoljašnje sredine. Od mehaničkih povreda, od UV zraka, i svega što bi moglo da naruši naše zdravlje. Isto tako, koža nas štiti i u drugom pravcu. Zahvaljujući njoj je onemogućen gubitak vode i ostalih korisnih supstanci iz našeg tela.

Međutim, koža će vršiti ovu zaštitnu, odnosno, barijernu funkciju, samo ukoliko su očuvani njeno zdravlje i integritet. Ukoliko to nije slučaj, narušena barijerna funkcija učiniće kožu osetljivom i podložnom različitim bakterijskim, virusnim, gljivičnim i imunološkim oboljenjima.

Zbog čega dolazi do narušavanja barijerne funkcije kože, odnosno, na koji način koža postaje preterano osetljiva na uobičajene agense iz spoljašnje sredine, veoma je opširna tema. Uglavnom, smatra se da na integritet barijerne funkcije kože utiče mutacija određenih proteina koji se nalaze na ćelijskom nivou. Zbog tih mutacija dolazi do diskontinuiteta u formiranju hidrolipidnog sloja na površini kože. Šta se dešava dalje, možete da pretpostavite. Koža postaje suva, i istovremeno veoma ranjiva na spoljne agense.

Spoljašnjim uticajima se takođe oštećuje hidrolipidni film na površini kože. Recimo, nepravilnom negom ili upotrebom neadekvatnih sredstava za pranje kože. Sapune bi, na primer, trebalo izbegavati, zato što veoma isušuju kožu, i uopšte, mogu da budu ozbiljni iritansi. Isto tako nepovoljno na integritet hidrolipidnog filma mogu da deluju deterdženti i druga hemijska sredstva sa kojima se svakodnevno susrećemo. Sezonske i klimatske promene isto tako. Sredstva za tretman različitih kožnih oboljenja koja u sebi sadrže kortikosteroide takođe mogu da naruše kontinuitet i funkcionalnost hidrolipidnog sloja.

Sve u svemu, ako je barijerna funkcija kože narušena, čemu da se nadamo? Ukratko, problemima. Psorijazi, ekcemima, različitim formama dermatitisa, i svakako suvoj, veoma suvoj koži.

Da ukratko pomenemo samo ekcem, koji je, u stvari, jedan izraziti dermatitis. Prevedeno sa jezika medicine, to bi značilo, jedna izrazita upala kože.

Dakle, ekcem je preterana imunološka reakcija kože na uobičajene alergene iz spoljašnje sredine. Ispoljava se kao upalni proces, koji prate simptomi crvenila, svraba i isušenosti kože.

Razlikujemo dva glavna tipa ekcema: atopijski i kontaktni. Atopijski ekcem ili dermatitis predstavlja prekomernu reakciju na alergene spoljašnje sredine, poput prašine, grinja ili alergije na prehrambene proizvode. Kontaktni ekcem ili dermatitis se javlja usled kontakta sa supstancama na koje postoji preosetljivost, kao što su različite vrste metala, aditivi, deterdženti, sapuni i uopšte kozmetička sredstva, pa čak i biljke.

Ovo je bilo sasvim kratko o ekcemima. Pisaćemo više neki drugi put. Ali ono što je najvažnije, postoji način da se ovi kožni problemi uspešno reše. Potrebno je samo izabrati proizvode koji će to učiniti efikasno i bezbedno.

Baš o tome, o izboru proizvoda protiv ekcema i dermatitisa, čitajte u narednom tekstu.

Priredila:
Dr Danica Petrović
PRIMEDERMA tim

Tekst možete preuzeti i objaviti u integralnom obliku, ali uz korektno navođenje izvora
i nakon što dobijete našu saglasnost: office@primederma.rs