Termini “ekcem” i “dermatitis” obično se smatraju sinonimima. Ipak, izraz “dermatitis” je širi pojam i obuhvata različite vrste zapaljenja kože. Uglavnom, svi su ekcemi dermatitisi, ali svi dermatitisi nisu ekcemi. Pojedini autori termin “ekcem” upotrebljavaju kada je uzročnik unutrašnje prirode, a termin “dermatitis” kada se radi o spoljnom uzroku nastanka. Međutim, imajući u vidu činjenicu da još uvek ne postoji konsenzus o jedinstvenoj upotrebi terminologije, oba naziva se uglavnom i najčešće koriste kao sinonimi.

Šta je ekcem ili dermatitis?

Ekcem ili dermatitis je najčešće hronično, dugotrajno stanje suve kože, sa karakterističnim simptomima isušenosti, svraba, perutanja, ispucalosti, ogrubelosti i crvenila. Uopšte, stanje kože i vidljivi simptomi su krajnje individualni, često se razlikuju od osobe do osobe, i isto tako, pojavljuju se u veoma različitim formama. Oboljenje nije zarazno, i ne može se preneti na drugu osobu.

Najčešće vrste ekcema ili dermatitisa

Atopijski dermatitis (dečji ekcem, endogeni ekcem, neurodermatitis)

Spada u jedno od najčešćih oboljenja kože. Izraz atopijski ukazuje na to da oboljenje ima nasledni karakter, a u oko 60% slučajeva je udruženo sa drugim alergijskim oboljenjima, kao što su alergija na hranu, astma ili alergijska kijavica.

Najčešće pogađa decu i mlade ljude, ali se može nastaviti i u starijoj dobi. Procene su da se javlja kod 10-20% dece u svetu i 2-5% odraslih. Izgled promena na koži veoma varira, u zavisnosti od uzrasta. Kod odojčeta, na primer, tipična mesta na kojima se javlja su obrazi. Promene imaju izgled osipa, crvenila, jako svrbe, vlaže i često se inficiraju. U kasnijem uzrastu, promene se uglavnom javljaju na pregibima laktova i kolena, koža je suva, perutava i takođe jako svrbi. Često se javlja i pucanje kože ispod uha, kao i nagomilavanje čvorića koji izazivaju svrab na butinama i drugim delovima tela. U određenom stadijumu oboljenja, dolazi do formiranja naslaga na koži, a povremeno do promena pigmentacije i pojave zadebljanja.

Kontaktni dermatitis (iritativni, profesionalni)

U osnovi ovog ekcema ne postoji alergijska reakcija. Obično nastaje nakon kontakta sa određenim spoljnim činiocem (benzin, alkohol, aceton ili neka slična supstanca), koji izaziva zapaljenje kože, crvenilo i druge simptome.

Ovaj ekcem može da bude akutan, iznenadan, sa veoma izraženim simptomima koji su prolaznog karaktera, a isto tako može da bude i hroničan, dugotrajan. U grupi hroničnih kontaktnih ekcema najpoznatiji je tzv. ekcem domaćica, koji nastaje kod ljudi koji su stalno u kontaktu sa sredstvima za čišćenje i/ili pranje. Koža zbog toga postaje crvena, suva i hrapava, posebno na zglobovima prstiju. Javljaju se i zadebljanja, pucanje, perutanje i svrab kože. Slična vrsta ekcema javlja se, na primer, kod frizera i medicinskih sestara, koji su zbog prirode posla stalno u kontaktu sa nadražujućim hemijskim sredstvima.

Pored ovog, da tako kažemo običnog kontaktnog dermatitsa, postoji i kontaktni alergijski dermatitis. U osnovi ovog tipa zapaljenja kože je alergijska reakcija na činioce sa kojima koža dolazi u kontakt. Najčešći alergen je nikl, koji je inače prisutan u kopčama, šnalama, nakitu, novcu ili metalnim drškama naočara. Srebrni i zlatni nakit takođe sadrže nikl, ali je količina u ovom nakitu jako mala, pa uglavnom ne dolazi do pokretanja vidljive alergijske reakcije. Znojenjem, nikl iz metala se rastvara, pa se kod nekih ljudi reakcija javlja samo u toplijem periodu godine i kod pojačanog znojenja. Proizvodi od gume, kao što je, na primer, lateks, često izazivaju alergijsku reakciju. Reakcija može nastati na mestu kontakta donjeg veša sa kožom, ukoliko u njemu ima gumenih delova, ili na stopalima, zbog nošenja gumirane obuće. Alergija na hrom, na primer, može biti uzrok ekcema kod ljudi koji rade sa cementom, kožom, industrijskim bojama, proizvodima koji sprečavaju koroziju itd. Boje za kosu ili slične supstance prisutne u odeći od veštačkih materijala, takođe mogu izvazvati alergijsku reakciju.

Seboroični dermatitis

Javlja se kod oko 2-5% ukupnog stanovništva. Simptomi se pojavljuju na delovima tela gde je rad lojnih žlezda najintenzivniji, i istovremeno njihov broj najveći. Kod odraslih, oboljenje se manifestuje crvenilom, ljuštenjem kože i svrabom. Na licu se najčešće javlja na području od nosa, do uglova usana, i na bradi. Oboljenje može da se proširi i na druga područja tela koja su bogata žlezdama lojnicama, kao što su leđa, grudi, prepone, pazuh, a kod žena na područje ispod dojki. Perut je, takođe, manifestacija blagog seboroičnog dermatitisa vlasišta. Kod dece se najčešće javlja u prvim mesecima života kao temenjača. Kasnije, može biti prisutan i na prevojima, i na kožnim naborima. Iako se smatra da nastaje nasleđivanjem, stvarni uzroci oboljenja mogu da budu i poremećaj rada lojnih žlezda, hormonska neravnoteža, gljivične infekcije, emocionalni stres itd.

Dishidrotični dermatitis (Pompholyx)

Ova vrsta ekcema je najviše prisutna leti. Karakteriše ga iznenadno izbijanje sitnih, bistrih mehurića, posebno na prstima nogu i ruku. Mehurići mogu da puknu i procure, pa se koža na tom delu oštećuje, puca, postaje upaljena i osetljiva. Simptomi ove vrste ekcema obično traju dve do tri nedelje, a zatim se često povlače sami od sebe, sa tendencijom da ponovo vrate. Smatra se da je najvero­vatniji uzrok ovog dermatitisa zapušenje izvodnih kanala znojnih žlezda, a postoji mišljenje da ga kod nekih ljudi aktivira emocionalni stres.

Diskoidni dermatitis (numularni)

Prepoznaje se po promenama u obliku diska ili kovanice, koji se najčešće javljaju kod osoba starijih od 55 godina. Okrugla mesta u početku izgledaju kao mrlje koje svrbe, i sastoje se od mnoštva sitnih bubuljica i mehurića iz kojih se kasnije cedi tečnost i stvaraju kraste. Često su mrlje vidljivije na rukama, nogama i butinama, ali se javljaju i na gornjem delu tela. Ovo oboljenje je često povezano sa isušenom kožom, naročito u zimskom periodu. Takođe, može biti posledica života u suvom okruženju, stresa i drugih kožnih poremećaja. Simptomi obično traju nekoliko meseci, a često nestanu sami od sebe.